Parfemi su mešavina aromatičnih materija. Dodaju se određenom kozmetičkom proizvodu, ali se koriste i kao dekorativni preparati kako bi obezbedili prijatan miris i osveženje. Tako, postoje i različite klasifikacije parfema, pa ih delimo na one malo slabije ili na parfeme jačeg mirisnog inteziteta.

Parfemi jačine 18-20 % efektivni su četiri sata od nanošenja. Parfemske vode imaju jačinu 7-10 % i traju od tri do četiri sata od aplikovanja. Toaletne vode jačine 4-6 % traju do tri sata.
Dok najmanji sadržaj parfema imaju kolonjske vode, jačine 1,5-3 % i traju oko dva sata od nanošenja.

Parfemi jesu harmonija više različitih sastojaka. Postoji tzv. metoda „Jean Carl“, kojom se kreiraju. Poenta je stvaranje baze parfema. Nov parfem se stvara tako što imamo dve ključne komponente, koje moramo prilagoditi. Zatim se na osnovu ove dve dodaje treća komponenta i tako stvara mešavina, koja daje bazu parfema. Kod izrade je potrebno da sve odabrane esencije pre mešanja prođu fazu zrenja, tj. da odstoje neko vreme pre kreiranja parfema. Da bi miris imao harmoniju, mora da bude sastavljen od tri note : top note, note srca i bazne note. Nota srca je ono što kreator zamišlja i idejno želi, top nota se prva oseti kada se parfem aplikuje, a bazna nota međusobno povezuje sve sastojke. Bazne note su bitne kod dezodoranasa, a npr. kod šampona do izražaja dolaze top note. Mirisne note nikako ne odaju potpuno istu osobenost, kada se aplikuju na različite tipove kože. Svakako da je dobar parfem uvek onaj, koji ostaje dugo vezan za kožu po aplikovanju i kada miris osetimo odmah po otvaranju bočice. Ali, uticaj PH vrednosti kože je bitan faktor kod odabira parfema. Mirisne esencije imaju bolji kontakt sa masnom kožom, a kod suve kože supstance imaju bolju difuziju, dok je kod hrapave kože miris više izraženiji, a sa glatke kože se mnogo brže „rasipa“ , tj. isparava.

Kako po hemijskim nazivima na poleđini bočice parfema, prepoznati karakteristike mirisnih nota koje nose ?

- Floralni (cvetni mirisi) i voćni – benzilacetat (voćni miris),citronelol (miris ruže), geraniol (cvetni, ruža), heliotropin (cvetni, sladunjav), gama-metiljonon (šumsko cveće), feniletil alkohol (cvetni);
- Zeleni (svežina „zelenog“ mirisa, trave i drveća) – kedrilacetat (oštar šumski), izobornilacetat (borovina, svež miris) ;
- Orijentalni (tzv. drvenasti i teški mirisi, topli i balzamični, koji „greju“)- benzilsalicilat;
- „Chypre“ – miris limuna i sandalovog drveta, mahovine sa elementima cveća;
- „Citrus“ – kombinacija svežine zelenih i floralnih (cvetnih) nota;
- „Leather“ – miris kože;
- „Fougere“ – miris na paprat, sandalovo drvo, mahovinu i lavandu;

Autor: Jelena Trmčić